Kako prepoznati pravi 316L od jeftine imitacije?

Nijedna kućna provera nije laboratorija, ali kada se poklopi nekoliko njih, slika je prilično jasna.

1. Magnet

316L je austenitni čelik i na njega magnet praktično ne prianja — oseti se najviše slab, jedva primetan dodir. Ako se komad zalepi za magnet sa frižidera, to je običan ili 400-serijski čelik, odnosno pozlaćeno gvožđe. Oprez: kopče i opruge i na dobrom nakitu ponekad jesu magnetne, pa proveravaj telo komada, ne zatvarač.

2. Težina

Čelik je gušći od aluminijuma i od šuplje presovane bižuterije. Pravi komad u ruci deluje teže nego što izgleda. Ako je prsten upadljivo lagan, verovatno je šupalj ili od lake legure.

3. Obrada detalja

Pogledaj mesta koja se ne vide na fotografiji: unutrašnju stranu prstena, spoj karike, kopču, navoj na mindjuši. Kod ozbiljne izrade tu nema oštrih ivica, viška materijala ni vidljivog lema u drugoj boji. Kod imitacije se upravo tu štedi.

4. Boja u ogrebotini

Ako na neuglednom mestu postoji sitna ogrebotina, pogledaj je pod svetlom. Kod punog čelika je i u ogrebotini isti sivi metal. Kod pozlaćenog mesinga ispod se vidi žućkasta ili crvenkasta osnova. Ovo je najpouzdaniji znak, ali se ne pravi namerno na novom komadu.

5. Ponašanje sa vremenom

Bižuterija sa tankom presvlakom počne da menja boju na rubovima posle nekoliko meseci nošenja, najpre tamo gde se najviše tare. Čelik izgleda isto i posle godina, osim mreže sitnih ogrebotina.

6. Cena i opis

Materijal ima svoju cenu obrade — 316L je tvrd i troši alat. Formulacije kao što su „steel tone“, „stainless look“ ili samo „metal“ obično znače da čelika nema. Ozbiljan opis navodi oznaku legure, a prodavac ume da kaže šta je telo, a šta prevlaka.

Šta ne dokazuje ništa

• Sjaj. I mesing se polira do ogledala.
• Oznaka utisnuta u metal. Utiskuje se lako i često netačno.
• Test sirćetom i limunom. Više šteti komadu nego što otkriva.

Ako komad prođe magnet, težinu i obradu, i ako prodavac jasno kaže šta prodaje, praktično je sigurno reč o pravom 316L.